Опис
Књига обухвата анализу кључних типова сукоба који су се јавили у периоду после Другог светског рата: хладноратовских (посредничких) сукоба и антиколонијалних револуција, нових ратова, сецесионистичких сукоба, етничких сукоба, грађанских ратова и сукоба дугог трајања. Подељена је на шест поглавља. Свако поглавље обухвата једну врсту сукоба. На почетку сваког поглавља се образлаже специфичан аналитичко-теоријски приступ, који се у наставку поглавља примењује на изабране случајеве сукоба. Тако да свако поглавље, с изузетком последњег, представља компаративну студију случаја. Прво поглавље се бави Хладним ратом, антиколонијалним револуцијама и посредничким ратовима у Азији, Африци и Латинској Америци. Обухвата анализу сукоба у Индонезији, Филипинима, Ирану, Авганистану, Конгу, Анголи, Етиопији, Куби, Гватемали, Никарагви и Чилеу. Кроз ових 11 студија случаја показује се на који начин је хладноратовска међународна структура утицала на појединачне сукобе у Трећем свету, али и како су сами сукоби обликовали Хладни рат. У другом поглављу је представљен концепт новог рата. На примерима сукоба у Авганистану и Ираку, после америчких интервенција, објашњавају се разлике између хладноратовских (стари ратови) и постхладноратовских унутрашњих сукоба (нови ратови). Треће поглавље обухвата сецесионистичке сукобе. Специфична логика ових сукоба објашњена је на примерима распада две социјалистичке федерације – Совјетског Савеза и Југославије, уз додатак студије случаја Чеченије. Тема четвртог поглавља су етнички сукоби. У питању је врста сукоба, која је заједно са грађанским ратовима обележила период после Другог светског рата. Студије случаја су изабране из конфликтних региона бившег Совјетског Савеза и подсахарске Африке. Обухваћени су Азербејџан, Грузија, Молдавија, Украјина, Судан, Етиопија, Сомалија и Руанда. Пето поглавље се бави грађанским ратовима. Упоредна анализа обухвата грађанске ратове у Уједињеном Краљевству (тј. Северној Ирској), Либану и Босни и Херцеговини. Шесто поглавље је једино које је засновано на студији само једног случаја. У питању је израелско-палестински сукоб, на чијем примеру се образлажу теорије људских потреба и сукоба дугог трајања.