Опис
Уџбеник обрађује дела неколицине знаменитих мислилаца од Макијавелија до Маркса. Поред тумачења садржаја текстова важних за историју модерне политичке мисли, читалац се може упознати и са основним историјским контекстом коме ова дела припадају. У сваком од девет поглавља, аутор скреће пажњу на политичка питања релевантна за одређеног мислиоца, а затим тумачи његово дело као одговор на та питања. Прво поглавље посвећено је Макијавелијевим политичким идејама. У њему се аутор осврће на политичке прилике у Фиренци и позиционира Макијавелијева разматрања као одговор на политичку нестабилност изазвану страним освајањима и унутрашњим политичким трвењима у италијанским државама. Друго поглавље бави се трима теоријским одговорима на верске ратове у шеснаестовековној Француској: доктрином државног разлога, хугенотским захтевима за ограничење краљевске власти и идејама Жана Бодена. Треће поглавље бави се политичким идејама Томаса Хобса и његовим покушајем да, одговарајући на аргументацију присталица ограничене краљевске власти, утврди принципе стабилне, суверене и апсолутне власти. Четврто поглавље бави се централним идејама Џона Лока (природни закон, природна права, двостепени друштвени уговор и својина) којима овај аутор доприноси борби Виговаца против апсолутизма Чарлса II и Џемса II. Пето поглавље бави се идејама Жана Жака Русоа и његовом скицом принципâ републиканског уређења које би требало да поврати слободу и редефинише живот људи у легитимној политичкој заједници. Шесто поглавље књиге тиче се Француске револуције. Општи преглед тока револуције даје контекст проучавању идеја двојице значајних аутора и учесника у револуцији: опата Сјејса и Максимилијана Робеспјера. У седмом поглављу аутор представља идеје Едмунда Берка као одговор на могућност ширења револуционарних идеја на Велику Британију. У поглављу се описује Берково виђење поретка суоченог са сталним променама несагледиво сложених историјских и друштвених околности. Осмо поглавље бави се политичким идејама Џеремија Бентама и Џона Стјуарта Мила. Историјски контекст утилитаризмом инспирисаних политичких идеја пружају тежње да се реформише изборни систем у Енглеској. У овом поглављу акценат је на Миловој политичкој теорији и, посебно, на начинима на које утилитаризам пружа подршку идејама које износи у свом делу О слободи. Девето поглавље бави се раним и зрелим идејама Карла Маркса и Фридриха Енгелса. У поглављу се на сажет начин описују основе Марксове и Енгелсове мисли: њихово виђење историје, идеје класе и класне борбе, експлоатације, својине и поделе рада.